Уз благослов свог надлежног архијереја Епископа швајцарског г. Андреја, група парохијана Светотројичког храма у Цириху, предвођена парохом протојерејем Бранимиром Петковићем, боравила је у седмодневној посети Грузији (22-29.08.2024), поклонивши се највећим светињама древне Иверије.
Већ првог дана, у петак 23. августа, верници су пошли у обилазак грузијске престонице града Тбилисија, где су имали прилику да се упознају са најважнијим црквеним грађевинама. Панорамом града доминирају многи храмови, међу којима се истиче велелепни саборни храм Свете Тројице (Цминда Самеба). Храм је подигнут 2004. године на брду Светог пророка Илије и представља препознатљиви симбол Грузијске православне цркве. Храм се састоји од чак десет олтара. На ошрој литици уз леву обалу реке Куре која протиче Тбилисијем, налази се древни храм посвећен празнику Успенија Пресвете Богородице (Метехи), који је подигнут у XII веку, на темељима древне богомоље. У храму се налази гроб Свете мученице Шушаник (+475). Леву и десну обалу града – Стари Тбилиси и Метехи, спаја мост Метехи где је 1226. године, мученички пострадало 100.000 хришћана (празник 13. новембра). До изградње новог саборнон храма Свете Тројице, седиште грузијских патријараха је било у храму Успенија Пресвете Богородице (Сиони). Храм је подигнут у VII веку и током своје бурне историје је више пута страдао. У храму се чувају две велике хришћанске светиње: крст Свете равноапостолне Нине и глава Светог Апостола Томе. Најстарији храм у Тбилисију јесте Анчисхати – црква из VI века посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице. У храму се вековима чувала чудотворна икона Господа Исуса Христа „Анчијски Спас“, које је ту 1664. године била пренесена из древног Анчијског манастира чије се рушевине налазе на територији данашње Турске. Икона је чудом била сачувана и налази се у Тбилисијском музеју.
У суботу 24. августа, вернике је пут повео пут Кахетије, историјске области на истоку Грузије. На само два километра од чувеног градића Сигнаги, налази се Бодбијски женски манастир. Управо на том месту, Света Нина се удаљила од света, како би последње године свог живота провела у строгом посту и молитви. Након упокојења 347. године, њене часне мошти су биле похрањене на овом удаљеном месту. Над гробом ове Божије угоднице цар Маријан подиже храм посвећен Светом Георгију заштитнику Грузије, где врло брзо бива основан манастир. У храму се, поред гроба Свете Нине, налази и чудотворна икона Иверске Пресвете Богородице, која је у годинама бољшевичке власти била кориштена као хируршки сто (отуда и трагови од скалпела који су и данас видљиви на лицу Пресвете Богородице). Из манастирске порте се пружа предивна панорама на Алазанску долину, у чијем подножју је смештен чудотворни извор за капелом подигнутом у част родитеља Свете Нине – Завулона и Сосане. Затим је обављена посета још једној великој светињи у о области Кахетије – мушком манастиру Хирса. Оснивач манастира је Преодобни Стефан, један од тринаесторице Сирских отаца, чије се свете мошти чувају у главном манастирском храму.
Трећег дана поклоничког путовања, у недељу 25. августа, верници су се упутили у древну престоницу грузијских владара, град Мцхети, како би узели учешће у Светој Литургији. Богослужење се одвијало у главном храму мушког манастира Светицховели (или Животворни стуб) из XI века, чији је главни храм посвећен Светим Апостолима. Управо у њему се чува велика светиња – Риза Господа нашег Исуса Христа, коју су у Грузију донели мцхетски јевреји. Такође, у храму се чува и плашт Светог пророка Илије. Након Свете Литургије, верници су посетили и оближњи женски манастир Самтавро, посвећен празнику Преображења Господњег. У манастиру су сахрањени цар Мириан и његова жена Нана, који су први примили хришћанство од Свете равноапостолне Нине (337). У манастиру се чувају мошти Преподобног старца Гаврила, једног од најпоштованијих новопрослављених светитеља Грузије. Помоливши се над моштима светог старца, верници су се упутили у мушки манастир Шио-Мгвиме. Прва монашка обитељ на овом месту је основана још у VI веку, од стране једног од тринаесторице Асирских отаца – Преподобног Шиа. Манастирски храм је посвећен Светом Јовану Крститељу.
У понедељак 26. августа, група верника се упутила на југо-исток земље, на грузијску границу са Азербејџаном, где се налази читав комплекс пећинских манастира, којима доминира мушки манастир – лавра Преподобног Давида Гереџијског, Асирског оца из VI века. Његови ученици, Додо и Лукијан, убрзо су основали још два манастира, да би их нешто касније било чак двадесет. Иако изгледа сурово, Гереџијска пустиња је јако плодна тако да се на њеној великој површини налазе непрегледне плантаже бадема. Након поклоњења моштима Гереџијских стараца, верници су пошли пут Тбилисија где су посетили кућни храм подигнут од стране Преподобног старца Гаврила на месту његовом родитељског дома.
Уторак 27. августа, верници су имали прилику да посете и чувени Марткопски мушки манастир – центар духовности Грузијске православне цркве. Манастир је у VI веку основао Преподобни Антоније, један од ученика асирског старца Јована. У манастиру се налазе његове свете мошти, као и кула где се подвизавао пуних петнаест година. Управо у овом манастиру био је убијен католикос-патријарх све Грузије Кирион II (1918). Затим је уследила посета храму Светог Крста (Џвари), који је подигнут на једној од литица изнад града Мцхети. Храм је саграђен у првој половини VII века, на месту где је Света Нина подигла Часни крст. На крају дана, верници су обишли манастир Самтависи, подигнут 1030. године од стране самтависког епископа Илариона. Овај бисер грузијске средњовековне архитектуре важи за највећу манастирску грађевину. Данас је то женски манастир.
У среду 28. августа, на празник Успенија Пресвете Богородице – Велику Госпојину, верници су узели учешће у служењу Свете Литургије у бившем саборном храму Сиони, који је посвећен управо овом великом празнику. Литургијом је началствовао Митрополит Шио, мјестобљуститељ патријарашког трона Грузијске православне цркве. Последња дестинација на овом поклоничком путовању била је чувена гора Мтацминда (груз. „Света гора“) са које се пружа величанствена панорама града Тбилисија. Ту су верници могли да посете храм преподобног Давида Гареџијског (Мамадавити), подигнутог на месту где се налазила пећина у којој се подвизавао овај Божији угодник. Данас се ту налази и извор са лековитом водом, као и гробна места познатих делатника из историје Грузије.
Последњег дана свог поклоничког путовања, у четвртак 29. августа, група верника је отпутовала натраг за Цирих, носећи у својим срцима благослове древне Иверије и многобројних светиња којесе налазе под покровитељством Грузијске православне цркве.
Протојереј Бранимир Петковић