Седма група православних Срба која је, у организацији поклоничке агенције „Доброчинство“ и просветитељско-поклоничке службе „Пут Вере“, имала је тај благослов да, у периоду од 16. до 24. септембра 2025. године, походи светиње престоног града Москве и околине.
По доласку у Москву, група се сместила у Хотел Подворја Српске православне цркве у Москви, да би већ првог дана обиласка, пошла у посету Црвеном тргу и Московском кремљу. Обишавши све храмове на територији чувеног Кремља и упознавши се са драгоценостима Државног музеја Оружане палате, будући испуњени утисцима, вратили су се у хотел на конак и одмор пред сутрашњи пут у Тројице-Сергијеву лавру.
Ту, у центру руске духовности, црквеног образовања и богате историје, обишли су манастирске храмове и поклонили се моштима његових утемељивача на челу са Преподобним Сергијем Радоњешким. На иконостасу древног Тројицког собора, препознали су светски познату икону Свете Тројице (или Гостољубље Авраамово), чије се ауторство приписује Преподобног Андреју Рубљову. На путу за Москву, поклоници су посетили још једну значајну обитељ – Покровски-Хатков манастир, под чијим се сводовима чувају мошти родитеља Преподобног Сергија: Преподобних Кирила и Марије Радоњешких. У вечерњим часовима, уследио је обилазак најлепштих станица московског метроа који, потпуно оправдано носи титулу музеја под земљом.
Трећег дана боравка не светој руској земљи, вернике је пут повео, нигде друго, него ли у четврти удео (земљу) Пресвете Богородице – Дивјејевски женски манастир. Ноћна вожња, далек пут и кишни услови нису представљале препреку верницима да доживе све лепоте овог манастира. Поклонивши се моштима Преподобног Серафима Саровског и ходећи светом канавком, понављали су речи молитве упућене Пресветој Богородици, након чега су пошли у обилазак свих манастирских храмова и светиња. Као круна посете Дивјејеву, уследила је посета извору Преподобног Серафима, где су они најхрабрији ушли у његове свете воде, примивши благослов путем погружења.
Нови дан донео је и нова изненађења. На првом месту, то је била посета Покровском манастиру и поклоњење моштима Блажене Матроне Московске. Молитвено стајање у реду за поклоњење моштима ове блажене старице, није представљало напор нашим поклоницима који су то време искористили да прочитају акатист и испишу имена за помињање својих ближњих и сродника. Затим је обављена посета Новоспаском мушком манастиру где се чува копија иконе Пресвете Богородице „Свецарица“. Крај дана је био одвојен за вожњу бродом реком Москвом са чије палубе се пружа предивна панорама на најзначајније културно-историјске споменике руске престонице. Један део групе је, затим посетио и Државни Кремљовски дворац, уживајући у балету Успавана лепотица.
У недељу 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, верници су присуствовали Светој архијерејској литургији у храму Светих апостола Петра и Павла – Подворју Српске православне цркве, након које су присуствовали пријему код старешине храма, Преосвећеног Епископа ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског. Поделивши своје утиске са досадашњег поклоничког путовања и примивши благослов за наставак пута, отишли су у посету Храму Христа Спаситеља и Сретењском мушком манастиру. Ту су се поклонили великим светињама – моштима и чудотворним иконама, упознавши се са њиховом богатом историјом.
Наредног дана, у раним јутарњим часовима, верници су се упутили у посету манастиру Оптина Пустиња, како би се поклонили моштима Преподобних оптинских стараца: Амвросија, Нектарија, Мојсеја, Антонија, Исакија I, Лава, Макарија, Илариона, Анатолија (Зерцалова), Варсонуфија, Анатолија (Потапова) и Јосифа. Недалеко од ове свете обитељи, налази се још један манастир који је незаобилазна станица на овом путовању – Казански Свето-Амвросијевски женски манастир „Шамордино“.
Последњи дан је био одвојен за обилазак светиња и музеја на територији града Москве: Марто-Маринске обитељи сестара милосрђа, Државне Третјаковске галерије, храма посвећеног чудотворној икони Пресвете Богородице „Свих жалосних радост“, Музеј-панораме Бородинске битке и чувеног Парка победе на Поклоној гори.
Овим је уједно било завршено поклоничко путовање још једне групе верника из Србије који су, испуњени утисцима, пошли натраг сојим кућама, како би познаницима и пријатељима пренели делић духовне атмосфере и онога што су осетили током свог боравка у Русији.