Новости

Седма група православних Срба која је, у организацији поклоничке агенције „Доброчинство“ и просветитељско-поклоничке службе „Пут Вере“, имала је тај благослов да, у периоду од 16. до 24. септембра 2025. године, походи светиње престоног града Москве и околине.

На велику духовну радост верника, успешно је организовано прво поклоничко путовање под покровитељством поклоничке агенције СПЦ «Доброчинству» и уз сарадњу просветитељско-поклоничке службе «Путевима вере» Српског подворја у Москви — обилазак највећих светиња северне руске прстонице и њене околине.

Јоше једна — пета група православних Срба, верника из Беча, под покровитељством поклоничке агенције «Доброчинство» и просветитељско-поклоничке службе «Путевима вере», имала је тај Божији благослов да посети светиња града Москве и њене околине, те да се поклони значајним светињама васцелог Православља.

У периоду од 24. августа до 1. септембра 2025. године, четврта, од укупно десет група поклоничке агенције СПЦ „Доброчинство“ – колико их је планирано у овој календарској години, боравила је у посети престоној Москви, посетивши највеће светиње на територији града и његове околине.

Марто-Маринска обитељ сестара милосрђа је женски ставропигијални манастир, који је 1909. године у Москви основала велика кнегиња Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна. Оставши удовица, велика кнегиња Јелисавета је за своја лична средства купила имање у једној од московских улица („Велика Ординка“), и ту организовала велики духовни центар, јединствен у целом православном свету. Узор за оснивање обитељи, велика кнегиња је нашла у служењу две јеванђелске сестре – Марте и Марије. Због тога се и подвиг сестара милосрђа састојао од две најважније ствари: помоћи ближњему – по чему се прославила Марта, и очишћењу душе посредством молитве – по чему се разликовала њена сестра Марија.

Катедрални Храм Христа Спаситеља у Москви представља заветни храм подигнут у знак благодарности Богу за Његово заступништво у тешком периоду историје руског народа у борби за ослобођење Москве од најезде Француза 1812. године. Од момента изградње, у Храму су се обележавали значајни јубилеји и велики празници. Нажалост, у годинама комунистичке власти пуне искушења, усвојена је одлука о његовом рушењу.

„Хотел“ Подворја Српске православне цркве у Москви („Дом паломника“) се налази у самом центру града, у улици Петропавловски переулок, преко пута храма Светих Апостола Петра и Павла, на свега десет минута хода од чувеног Црвеног трга.

У питању је, потпуно реновирано здање из 1880. године које се састоји од 19 соба (са пуним капацитетом од 40 лежајева), рецепције, кухиње, трпезарије, летње баште, вешераја.

Свака соба поседује своје купатило и опремљена је свим неопходним потрепштинама, попут телевизора, мини-бара, чајника, прибора за хигијену, пегле, баде мантила, пешкира, папуча, четки за обућу и капуте, интернет конекције и др.

Услуга у хотелу подразумева ноћења са и без доручка, као и могућности смешатаја на бази полу и пуног пансиона.

Хотел поседује и свој паркинг.

Такође, могуће је заказати трансфер до и од аеродрома до хотела.

Једна од најстаријих и најпоштованијих икона у Русији, свакако је икона Пресвете Богородице, која носи назив „Владимирска“. Сачувано предање из XV века говори о томе како је икону насликао Свети јеванђелист Лука и како је у V веку, за време императора Теодосија II, била пренесена из Јерусалима у Константинопољ. У Русију је икона стигла из Византије почетком XII века (око 1131. год.), највероватније као поклон константинопољског патријарха Светом Мистиславу I Владимировичу, великом кнезу Кијевске Русије. Икона се с почетка налазила у женском Богородичином манастиру у Вишгороду (недалеко од Кијева), одакле и потиче украјински назив за Владимирску икону – Вишгородска икона Пресвете Богородице. Велики владимирски кнез Андреј Јуревич Богољубски, син кнеза Јурија Долгоруког, пренео је икону најпре у своју резиденцију у село Богољубово, а затим и у Владимир, где ју је сместио у Успенски собор. Управо њен боравак у Владимиру ће определити њен назив „Владимирска“ по којем је и данас позната.

Из књиге: „Православна Москва“ блаженопочившег Епископа Антонија (Пантелића)

Од септембра 1999. године икона се налази у музеј-храму Светог Николаја Чудотворца у склопу Третјаковске галерије у Москви, у посебно израђеном кивоту тако да сви наши поклоници могу да целивају ову велику московску светињу.

Уколико желите да се пријавите на ово путовање, посетите сајт наше партнерске поклоничке агенције Српске православне цркве „Доброчинство“: www.dobrocinstvo.rs

Једна од највећих светиња и, уједно најлепших храмова града Москве свакако је Успенски собор Московског кремља који својом грандиозношћу привлачи поклонике и туристе из свих крајева света.

Први Успенски собор у Кремљу је био саграђен 1326. године, за време Ивана I Даниловича Калите и митрополита кијевског и све Русије Петра, који је митрополитско седиште пренео из Владимира у Москву. За време великог пожара 1470. године пострадао је и Успенски собор, због чега ће митрополит московски и све Русије Филип I покренути иницијативу за подизање новог храма. Као образац за градњу храма и катедре митрополита московских и све Русије, послужио је древни Успенски собор у Владимиру, храм из XII века. Овај својеврсни симбол кнежевске власти, уједно је био и духовна веза са првопрестолним градом Владимиром. Средства за нови собор прикупљана су на територији целе Русије у виду пореза. У унутрашњости храма била је постављена привремена дрвена црква, у којој ће се 1472. године венчати велики кнез Иван III и Софија Палеолог. Док су још увек трајали радови на његовој изградњи, 1474. године се догодио снажан земљотрес, приликом којег је дошло до урушавања сводова храма. Као један од разлога историчари наводе лош материјал, али и неискуство руских мајстора у раду на тако великој грађевини. Због тога ће велики кнез позвати архитекте из Италије, захваљујући којима ће бити завршени радови на храму. Како би смањили тежину купола, користили су печену циглу у комбинацији са каменим блоковима, коју су ојачали гвозденим шинама. Ово архитектонско решење се показало као идеално, јер су у унутрашњости храма могли бити постављени танки округли стубови са крстоликим сводовима, чиме се уједно добило на његовој пространости и свечаности. То, међутим неће бити случај и са Успенским собором у Свето-Тројице Сергијевој лаври, који представља копију Успенског храма у Кремљу, где ће бити подигнути изразито широки квадратни стубови.

Из књиге: «Православна Москва» блаженопочившег Епископа Антонија (Пантелића)

Успенски собор је и једна од незаобилазних дестинација на нашим поклоничким путовањима. Будући да Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирило, на веће црквене празнике служи у овом храму, наши поклоници обавезно присуствују богослужењима.

Уколико желите да се пријавите на ово путовање, посетите сајт наше партнерске поклоничке агенције Српске православне цркве «Доброчинство»: www.dobrocinstvo.rs

Поштовани гости! У периоду од 24. јула до 24. августа 2025. године, у нашем Хотелу је могуће резервисати смештај за већи број особа. На групе од 10 и више људи одобравамо количински попуст.

Такође, могуће је додатно организовати превоз од аеродрома до Хотела и обрнуто, као и једнодневне екскурзије и посете најзначајнијим местима на подручју града Москве и њене околине.

Чекамо вас!!!