Новости

Верници храма Покрова Пресвете Богородице у Салцбургу, предвођени својим парохијским свештеником протојерејем-ставрофором Драганом Ерићем, имали су ту срећу да уз благослов свог надлежног Епископа аустријско-швајцарског Г.  Андреја, отпутују на поклоњење највећим хришћанским светињама на тлу Палестине и Израела.

За непуних осам дана, колико је трајало ово поклоничко путовање – од 13. до 20. септембра 2023. године, верници су обишли најважнија места из земаљског живота Спаситеља: од светог града Јерусалима у срцу Јудеје, па све до Галилеје на северу. На велику радост поклоника, групи се прикључио и Преосвећени Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, који је са верницима био скоро до краја њиховог путовања.

Након ноћног лета и краћег предаха у хотелу у граду Богорођења – Витлејему, већ првог дана боравка на тлу Свете Земље, у четвртак 14. септембра, поклоници су се упутили у свети град Јерусалим, у здање Јерусалимске Патријаршије, на пријем код Његове Светости Патријарха јерусалимског и све Палестине Теофила. По поздравној речи Његове Светости, у којој је указао на важност поклоњења највећим светињама и похођења извору хришћанске духовности, сви верници су, предвођени својим свештеником, пришли на благослов код Патријарха. Како се у непосредној близини Патријаршије налази и чувени манастир Светих Архангела, који је некада припадао Српској православној цркви, обављена је и краћа посета овом месту и упознавање са богатом историјом везаном за вишевековно присуство Срба на тлу Свете Земље. Ходећи уским улицама старог града Јерусалима, поклоници су посетили јерусалимску гору Сион са две важне светиње: Салу Тајне вечере (Сионску горњицу) и базилику на месту Успења Пресвете Богородице. Прочитавши Свето Јеванђеље и отпојавши тропар, верници су се спустили на оближњи „Зид плача“, једини видљиви остатак Јерусалимског храма. И ту су имали прилику да се подсете на најважније моменте из живота и проповеди Господа Исуса Христа, везаних за поменути храм. Прошавши остатке Давидовог града, верници су пешке сишли у подножје Маслинске горе, у древну Гетсиманију. Како је дан већ измицао, остало је довољно времена за посету две важне светиње: Храма Гроба Пресвете Богородице и манастира Светог Великомученика и Архиђакона Стефана. Захваљујући љубазности оца Прохора, сабрата гетсиманског братства и по пореклу православног Србина, верници из Салзбурга су се поклонили Гробу Пресвете Богородице и чудотворној икони Јерусалимске Пресвете Богородице. Након поклоњења месту страдања Светог Стефана, кренуло се пут Витлејема на заслужени одмор пред сутрашњу Свету Литургију.

Наредног дана, у петак 15. септембра, у раним јутарњим часовима је служена Света Литургија у Пећини Христовог Рођења, где је саслуживао и отац Драган. Традиционално, богослужење се одвијало на више језика, међу којима су и грчки и арапски језик. Поклоници су имали прилику да приступе Светом Причешћу. Затим је уследио обилазак величанствене базилике Христовог Рођења, као и оближње Пећине младенаца. Као и претходног дана, и овај пут се кренуло пут светог града Јерусалима и Храма Христовог Васкрсења. У комплексу Храма Гроба Господњег, ушли су у Кувуклију (Гроб Господњи), након чега су се поклонили и Плочи помазања. Према програму, отпутовало се до оближње Маслинске горе у посету руском Вазнесенском манастиру, капели Обретења главе Светог Јована Крститеља, месту Христовог Вазнесења и предивном видиковцу. Упознавши се са историјатом старог града Јерусалима са чувене панораме на Маслинској гори, верници су се још једном спустили у Гетсиманију, како би обишли руски манастир Свете Марије Магдалине и Базилику агоније. Нашавши се у простору некадашње Бање Витезде, отпочели су са хођењем Крсним путем, који је од Медресе Омарија (подигнуте на месту тврђаве Антоније), водио улицама старог града, све до Храма Христовог Васкрсења. На свакој од девет „станица“ које се налазе под отвореним небом, подсетили су се тренутака Спаситељевих страдања, обревши се поново под сводовима Храма Гроба Господњег. Испуњени молитвеним утисцима, поклоници су се вратили на конак у град Витлејем.

Субота, 16. септембра, била је одређена са одлазак у Јудејску пустињу. Минибусевима верници су допутовали до чувене лавре Светог Саве Освећеног, која је по много чему повезана са нашим Светим Савом и монасима српског рода. Према благослову, мушки део је ушао у манастир, док су жене имале прилику да целивају део моштију које им је дежурни монах изнео на поклоњење. Након обиласка манастира, уследила је посета лаври Преподобног Теодосија Великог и пећини у којој су заноћили мудраци са истока након поклоњења Богомладенцу Христу. У пећини се налазе и многа гробна места великих палестинских пустиножитеља. На путу за Јерусалим, свратили су у Ел Лазарију (Витанију), како би се поклонили гробници Светог Лазара Четвородневног. Уз појање тропара, поклоници су се спуштали у гроб, који се данас налази у поседу муслимана. Пред крај дана, још једном је обављена посета граду Јерусалиму – његовом новом делу, где су смештене две хришћанске светиње: манастир Часног Крста, где је никло и расло дрво од кога је начињен Часни Крст и руски манастир Горња, родно место Светог Јована Крститеља. Управо ту се чува камен са којег је Свети Јован Крститељ изговорио своју прву проповед међу људима. Ранији одлазак у хотел је подразумевао одмор пред ноћну Свету Литургију у Гробу Господњем.

У суботу на недељу (16-17. септембра), верници су отпутовали у Јерусалим, како би узели учешће у служењу Свете Архијерејске Литургије, којом је у Храму Гроба Господњег началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит санкт-петерсбургшки и ладошки Варсонуфије уз саслужење Архиепископа гераског Теофана (Јерусалимска Патријаршија) и Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви. На Литургији је саслуживао и отац Драган, духовник групе. Непосредно пред почетак Свете Литургије, верници су се у миру и тишини поклонили Голготи – месту Христовог Распећа на Крсту. Пошто су се причестили Светим Христовим Тајнама, пошли су пут Витлејема на конак. Након каснијег устајања, поклоници су се упутили на свету реку Јордан, на место прелаза – Витавару, које се поштује као оригинално место Христовог Крштења. Ту су имали прилику да уђу у воде Јордана и да приме благослов свештене реке. Отац Драган је сваког погружавао по три пута, у име Оца, и Сина и Светога Духа. Следећа дестинација био је чувени град Јерихон и манастир на Гори Кушања, до којег се стиже жичаром. Након одмора и ручка на видиковцу изнад града, уследила је посета Мртвом мору и манастиру Преподобног Герасима Јорданског. У пећини, где је по предању заноћила Света Породица на свом бекству у Египат, данас се налази икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице. У смирај дана, уз појање духовне песме Светог Владике Николаја: Слепи Вартимеј, поклоници су пошли натраг у свој хотел у Витлејему.

У понедељак 18. септембра, након одјављивања из хотела у Витлејему, а непосредно пред одлазак на север у град Тиверију, још једном се отишло у град Јерусалим. Разлог је било хођење Страдалним путем – овај пут са великим крстом, који су верници из групе приложили за храм Покрова Пресвете Богородице у Салзбургу. Уз појање тропара: Кресту Твојему, ходили су „станицама“ Христовог страдалног пута. Посетили су и Преторију (Христову тамницу), Праг судњих врата (Александровско подворје), освештавши крст на Плочи помазања и на Голготи. Пут то Галилеје, водио је преко града Лода (Лиде), тако да су верници имали прилику да посете манастир Светог Великомученика Георгија и да се поклоне свечевој гробници. Следећи град кроз који су прошли био је Назарет. У њему су посетили Благовештенски храм у којем су се одиграле „прото-благовести“, тј. прво јављање Светог Архангела Гаврила Пресветој Богородици. Под сводовима храма и дан данас извире вода на чијем извору се збио овај догађај. У вечерњим часовима, група је стигла у град Тиверију на обалама Галилејског језера, где су се сместили у хотел на конак. У конференц-сали хотела, обављено је свечано уручивање хаџијских грамата. Грамате је поклоницима уручио Преосвећени Владика Антоније, који се том приликом опростио од групе, будући да је ујутру морао да отпутује назад у Москву.

Последњег дана свог боравка у Светој Земљи, у уторак 19. септембра, поклоници су отпутовали у Кану Галилејску. На месту где се некада налазио дом Симона Кананита, у којој је на свадби Христос започео своју славу чудом претварања воде у вино, прочитано је Свето Јеванђеље које говори о том чудесном догађају. Након обиласка манастира Светог Великомученика Георгија, верници су се упутили у правцу Тавора. Минибусевима стигли су до његових врхова, где су посетили православни манастир Светог Пророка Илије са храмом Христовог Преображења. Вративши се на обале Галилејског језера, посетили су и Табху где је Христос учинио чудо умножења хлебова и риба. Данас се ту налази базилика украшена подним мозаицима високе уметничке вредности и лепоте. У оближњем хотелу, на ископинама древног града Магдале, ходочасници су имали прилику да обедују рибу Светог Петра (врста Тилапија), која се традиционално служи свим посетиоцима Свете Земље. Након ручка, настављено је са обиласком светиња на обалама Галилејског језера: горе Блаженства и православног манастира Дванаесторице Апостола у Капернауму. Из оближње луке, верници су испловили на једночасовну вожњу бродом, уз читање Светог Јеванђеља о стишавању буре на Галилејском језеру. Пред сам смирај дана, посетили су и руски манастир Свете Марије Магдалине, где су имали прилику да се окупају у лековитим изворима са термалном водом. Препуни утисака, вратили су се на конак у хотел у Тиверији, како би у раним јутарњим часовима пошли пут међународног аеродрома у Тел Авиву, одакле су полетели за Истанбул и даље натраг у Салзбург.

Поклоничко путовање верника из Салзбурга је организовано од сране поклоничке агенције „Пут Вере“ из Москве, која послује под благословом Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви.

Протојереј-ставрофор Драган Ерић

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Благословом Преосвећеног Епископа аустријско-швајцарског Андреја, група православних верника, парохијана храма Свете Тројице у Цириху, предвођена својим свештеником Бранимиром Петковићем, боравила је у посети и обиласку најзначајнијих хришћанских светиња на тлу древне библијске Палестине (данашњег Израела).

Поклоничко путовање, које је у организацији поклоничке агенције „Пут Вере“ из Москве трајало у периоду од 06. до 13. септембра 2023. године, имало је, у сваком смислу те речи, један антологијски карактер. Будући да је централни догађај био празник Усековања главе Светог Јована Крститеља (11. септембра), поклоници су узели учешће у чак четири евхаристијска сабрања: у пећини Рођења Господа Исуса Христа (петак, 15. септембра), на Гробу Христовом (субота на недељу, 16-17. септембра), у Гробу Пресвете Богородице (на празник Усековања, 11. септембра) и у манастиру Свете Марије Магдалине на обалама Генисаретског језера (Света Архијерејска Литургија у среду 13. септембра).

Након ноћног лета и одмора у хотелу у Витлејему, првог дана програма (у четвртак, 14. септембра), поклоници су пошли пут светог града Јерусалима, како би присуствовали свечаном пријему код Његове Светости Патријарха јерусалимском и целе Палестине Теофила III. Примивши благослов од Његовог Блаженства, верници су посетили најважније место и извор хришћанског идентитета – Гроб Христов. Уз појање тропара Христовом Васкрсењу, поклоници су ушли у кувуклију, поклонивши се месту где је лежао Васкрсли Спаситељ. Као мала допуна програму, уприличена је кратка посета јерусалимском манастиру Светих Архангела, древној задужбини нашег Светог краља Милутина. Затим је уследила посета Бањи Витезди, након чега је отпочело хођење путем страдања (Via Delorosa), од места изрицања пресуде, утамничења и вишекратког падања под теретом Крста, па све до Гроба Господњег – Храма Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Незаобилазна је била и посета Преторији – тамници Христовој, као и Прагу судњих врата („иглене уши“). Дошавши до Храма Христовог Васкрсења, верници су имали прилику да још једном обиђу његове најважније светиње. На самом крају дана, посетили су и „Зид плача“, једини остатак чувеног Јерусалимског храма.

Други дан поклоничког путовања (петак, 15. септембра) је отпочет служењем Свете Литургије у пећини Рођења у Витлејему. Литургију је служио сабрат Храма Христовог Рођења о. Џорџ, уз саслужење о. Бранимира. Поред наших поклоника, у пећини су се молили и локални православни Арапи, парохијани овог храма. Литургија је служена на грчком, арапском и српском језику. Пошто су примили Свету тајну Причешћа, верници су посетили оближњу Пећину младенаца, поклонивши се светим моштима мученички убијене деце од стране цара Ирода. Пут је даље вернике водио у посету светињама светог града Јерусалима: Сале Тајне вечере и Базилике Успења Пресвете Богородице на Сиону, Маслинске горе – са руским Вазнесенским манастиром, местом Христовог Вазнесења и величанственом панорамом старог града Јерусалима, као и Гетсиманског врта: руског манастира Свете Марије Магдалине, Базилике агоније, Гробнице Пресвете Богородице и манастира Светог великомученика и архиђакона Стефана, подигнутог на месту његовог мученичког страдања.

У суботу 09. септембра, верници су се упутили у Јудејску пустињу, како би посетили две најзначајније монашке обитељи: лавру Светог Саве Освећеног и лару Преподобног Теодосија Великог. Упознавши се са богатом историјом манастира, пре свега оним делом који се тиче поклоничких путовања Светог Саве Првог српског архиепископа, поклоници су отпутовали у нови – резиденцијални део града Јерусалима, у посету манастиру Часног Крста и руском манастиру Горња, родном месту Светог Јована Крститеља.

Пошто су се одморили и окрепили у хотелу, верници су у вечерњим часовима пошли пут Јерусалима, где су узели учешће у служењу поноћне Свете Архијерејске Литургије на Гробу Господњем. Међу свештенослужитељима се нашао и отац Бранимир, који је имао ту радост да саслужује светогробском братству Јерусалимске Патријаршије. Примивши благослов најсветијег места хришћанског ходочашћа, поклоници су се вратили на конак у хотел у Витлејему.

Следећег дана, у недељу 10. септембра, након каснијег доручка у хотелу, поклоницу су најпре посетили Ел Лазарију – древну Витанију, како би се поклонили гробу Светог и праведног Лазара Четвородневног. Прочитавши одељак из Светог Јеванђеља и отпојавши тропар на месту васкрсења Христовог пријатеља Лазара, верници су отпутовали у најстарији град на свету – Јерихон. Прво место била је Витавара или место прегаза Израиља приликом уласка у Обећану земљу, које представља оригинално место Христовог Крштења од стране Светог пророка Јована Крститеља. Уз појање тропара празника Богојављења, отац Бранимир је трократно погружавао вернике. Примивши благослов свете реке Јордана, поклоници су стигли у Јерихон. Ту су имали прилику да обиђу манастир Светог пророка Јелисеја где је изникло дрво на које се попео цариник Захеј како би, будући ситан растом, видео Христа. Још једна од незаобилазних светиња овог најнижег града на свету јесте Гора кушања са манастиром Свете и велике четрдесетнице. До манастира се стиже жичаром са које се пружа величанствен поглед на Јорданску долину. Ту су верници имали прилику да се окрепе и обедују традиционална јела арапске кухиње.

Наредног дана, у понедељак 11. септембра, верници су још једном отишли пут Јерусалима и Гетсиманије, како би узели учешће у служењу Свете Литургије у храму Гроба Пресвете Богородице. Након богослужења, у скиту православног манастира Бгородичиног гроба, уприличен је доручак и дружење са оцем Прохором, сабратом више поменуте обитељи, који је пореклом из Србије. Затим је поклонике пут повео у Јудејску пустињу, у посету оази под називом Вади Келт где је смештен манастир Светог Георгија Хозевита. До манастира се долази кривудавом стазом, која води кроз клисуру потока Хората. Поклонивши се моштима његовог обновитеља Светог Георгија, верници су целивали и мошти Преподобног Јована Новог Хозевита (Румуна), да би затим посетили пећину Светог пророка Илије. На путу према северу земље, поклоници су обишли и манастир Преподобног Герасима Јорданског, који представља својеврсну оазу у срцу Јорданске пустиње. На путу за Галилеју, посетили су и град Назарет са православним Благовештенским храмом. На месту где се Архангел Гаврило јавио Пресветој Богородици, налази се пећински извор свете воде. Затим се пошло пут Тиверије како би се сместили у хотел на коначиште.

У раним јутарњим часовима, у уторак 12. септембра, верници су посетили Кану Галилејску где је Христос учинио своје прво чудо претворивши воду у вино. Недалеко од места где се налазила кућа Симона Канаита подигнут је православни манастир Светог Георгија Победоносца. У непосредној близини Кане уздиже се и гора Тавор. До врхова Тавора, где је смештен православни манастир Светог пророка Илије, стиже се минибусевима. Вративши се у Тиверију, верници су обишли место Табха где је Господ учинио чудо умножења две рибе и пет хлебова. У склопу базилике могуће је видети древни мозаик са изображеним рибама и котарицом са хлебовима. Традиционално, сви поклоници на свом хаџилуку обедују Рибу Светог Петра. У питању је риба Тилапија која живи у водама Галилејског језера. Ту се верницима прикључио и Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске православне цркве у Москви. У друштву владике Антонија, поклоници су обишли најзначајније светиње на обали Галилејског језера: Гору Блаженства, православни Капаернаум и руски манастир Свете Марије Магдалине. Након вечере, у хотелској конференц-сали, уприличено је свечано уручење хаџијских грамата. Уз благослов Архијереја, сваки поклоник је добио хаџијску грамату са факсимилом Његове Светости Патријарха јерусалимског Теофила, чиме је уједно крунисано њихово ходочасништво земаљском отаџбином Господа нашег Исуса Христа.

Последњег дана, у среду 13. септембра, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је, у обитељи Свете Марије Магдалине на обалама Галилејског језера, началствовао Преосвећени Епископ Антоније уз саслужење оца Бранимира. На путу ка међународном аеродрому Бен Гурион у Тел Авиву, верници су свратили у Лод (Лиду), како би се поклонили месту погребења Светог Великомученика Георгија.

Испуњени снажним емоцијама и доживљајима са ходочасничког пута и поклоњења светињама библијске Палестине и данашње државе Израел, поклоници су се вратили натраг у Цирих.

Протојереј Бранимир Петковић

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Божијом милошћу и благословом надлежног Архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, парохијани храма Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену, предвођена својим парохијским свештеником протојерејем Браном Сарићем, боравила је у осмодневној посети Светој Земљи – Израелу и Палестини, које је у периоду од 17. до 24. маја 2023. године, реализовано под покровитељством православне поклоничке агенције „Пут Вере“ из Москве.

            Прва посета верника из Санкт Галена и похођење највећима светињама васцелог православља, организована је у данима пасхалне радости, због чега је у правом смислу те речи и била испуњена истинском пасхалном радошћу свих поклоника. На свом антологијском путовању, верници су могли да се упознају са богатом историјом библијске Палестине и модерног Израела, са којом их је упознао њихов водич, теолог Јован Босић.

            Након ноћног лета и одмора у хотелу у граду Богорођења Витлејему – у среду на четвртак (17-18. маја),

поклоници су се упутили у срце Јудејске пустиње, како би обишли древне светиње и центре православног монаштва: лавре Светог Саве Освећеног (484.)

и Светог Теодосија Великог (476.).

Поклонивши се највећим светињама и измоливши благослов њихових утемељивача, вернике је пут повео у нови део светог града Јерусалима. Прва дестинација био је манастир Часног Крста где је по предању никло дрво на којем ће бити распет Господ наш Исус Христос.

На неколико километара од манастира, у области под називом Ен Карем или Град Јудин, смештена је још једна значајна хришћанска светиња: руски манастир Горња. Управо на овом месту била је кућа родитеља Светог Јована Крститеља – Праведних Захарије и Јелисавете, где се одиграо и чувени сусрет између Пресвете Богородице и њене тетке Јелисавете.

Поклонивши се месту на којем је Свети Јован изговорио своју прву проповед, поклоници су се вратили натраг у хотел у Витлејему.

            У раним јутарњим часовима, у петак 19. маја, верници су посетили Храм Христовог Рођења, где су имали прилику да учествују у Литургијском сабрању, на којем је – поред братства овога храма и гостију из других Помесних православних цркава, саслуживао и отац Бране. Богослужило се у пећини изнад места Рођења Богомладенца Христа, на грчком, арапском и српском језику.

Након обиласка храма и поклоњења чудотворној икони Витлејемске Пресвете Богородице и пећини Младенаца,

поклоници су пошли пут старог града Јерусалима и здања Јерусалимске Патријаршије, како би узели учешће на пријему код Његове Светости Патријарха јерусалимског Г. Теофила III.

Примивши благослов и молитвени дар из руку Његове Светости, поклоници су наставили са програмом, посетивши Маслинску гору и обишавши њене најзначајније светиње: руски манастир Вазнесења Господњег (са капелом Обретења главе Светог Јована Крститеља),

Место Христовог Вазнесења (које чува последњу Христову стопу утиснуту у камену),

као и величанствени видиковац са којег се пружа величанствен поглед на Стари град Јерусалим у чијим зидинама се блистају куполе храмова и светиња трију великих монотеистичких вера.

У наставку дана, поклоници су имали прилику да посете Бању Витезду,

након чега је уследило молитвено хођење путем Христовог страдања, тзв. „Via Dоlorosa“.

Корачајући уским каменим улицама Старог града Јерусалима, уз појање тропара „Кресту Твојему“, верници су стигли до Цркве Христовог Васкрсења.

Поклонивши се Христовом Гробу и Плочи помазања,

испуњени молитвеним миром и озарени Хростовим Васкрсењем, поклоници су се вратили на конак у хотел у Витлејему.

            Наредног дана – у суботу 20. маја, пут је групу из Санкт Галена повео у најстарији град на свету: Јерихон. Прва дестинација био је манастир Светог Георгија Хозевите, који се налази у долини потока Хората (Вади Келт).

На овом месту је сачувана и пећина која чува успомену на два значајна догађаја: у њој се крио Свети пророк Илија и ту је Богородитељ Јоаким оплакао своје безчадство и примио благу вест о рођењу Пресвете Богородице.

На месту званом Витавара, које је у Старом завету било поштовано као место преласка реке Јордан и уласка Јевреја у Обећану земљу, док је у Новом Завету познатије по проповеди Светог Јована Крститеља и Крштењу Господа нашег Исуса Христа – празник Богојављења, верници су имали прилику да уђу у свете воде реке Јордана и приме њен благослов.

Још једна од светиња у Јерихонској долини јесте манастир Четрдесетнице на Гори Кушања.

До њега се долази посебно изграђеном жичаром која представља познату туристичку атракцију овога града Јерихона. У граду је смештен и манастир Светог пророка Јелисеја у чијој порти расте Сикамора – дрво на које се попео цариник Закхеј, будући низак растом, како би видео Господа. У смирај дана уприличена је и посета манастиру Светог Герасима Јорданског у Јорданској пустињи, који је подигнит на месту славне Каламонове лавре,

након чега су се верници вратили у свој хотел. Пошто су вечерали и одморили, пошли су на поноћну Литургију у Храм Христовог Васкрсења, где су имали прилику да приме Свето Причешће.

            У недељу 21. маја, поклоници су пошли пут древне Витаније или Ел Лазарије, како би се поклонили гробном месту Светог и праведног Лазара Четвородневног.

Управо на овом месту Господ је учинио Своје велико чудо васкрснувши Свог пријатеља Лазара. Дошавши још једном у свети град Јерусалим, најпре је обављена посета светињама горе Сиона: сале Тајне вечере и гроба Светог цара Давида.

Иако то није предвиђено програмом, верници су постили и древни манастир Светих Архангела – славну задужбину Светог краља Милутина.

Упознавши се са историјом ове светиње, упутили су се ка Гетсиманији,

како би обишли три значајна места: Место страдања Св. Архиђакона Стефана, Базилику Агоније и Гроб Пресвете Богородице.

Један од братије Богородичиног гроба, монах српског порекла отац Прохор, позвао је групу да посете Гетсимански врт иза храма, где је уприличен духовни разговор на многе актуелне теме данашњице. Испуњени утисцима, верници су се вратили у хотел, како би се спаковали за сутрашњи одлазак у Галилеју, где је Господ Исус Христос провео своје детињство и младост.

            У понедељак 22. маја, непосредно пред полазак на север Изарела, поклоници су још једном посетили Храм Христовог Васкрсења: Голготу и место проналаска Часног Крста.

Након обиласка Зида плача – јединог остатка чувеног Јерусалимског храма, верници су обишли и манастир Свете Марије Магдалине на обронцима Маслинске горе,

и том приликом се поклонили моштима Преподобне Јелисавете и инокиње Варваре. Следећа дестинација био је град Назарет, град Благовести, где се налази православна Црква Светог Архангела Гаврила. У њој је смештен бунар Пресвете Богородице, на којем је Богородица чула Гаврилов архангелски поздрав и радосну, благу вест о рођењу детета који ће бити Спаситељ света. Допутовавши у Тиверију, верници су се сместили у хотел.

            Наредни дан – уторак 23. маја, био је одвојен за обилазак светиња Галилеје и Галилејског језера. Прво место била је Кана Галилејска и место где се налазила кућа Симона Кананита у којој је на свадби Христос започео своју славу чудом претварања воде у вино.

У непосредној близини налази се и православни манастир Светог Ђорђа. Из Кане, поклоници су пошли пут горе Преображења – Тавора,

како би посетили православни манастир подигнут у част Светог пророка Илије. На обалама Галилејског језера, посетили су низ значајних места: Табху – место Христовог чудесног умножења хлебова и риба,

Гору Блаженства, православни манастир Дванаесторице апостола у Капернауму и руски манастир Свете Марије Магдалине.

Дан је употпуњен и традиционалним ручком на ком се обедује тзв, риба Светог Петра (Тилапија), као и вожњом бродом Галилејским језером.

Након вечере у хотелу, уприличено је и свечано уручење патријарашких грамата и промоција хаџија.

            У среду 24. маја – последњег дана боравка у Светој Земљи, поклоници су посетили древни град Лод (Лиду), родно место Светог Великомученика Георгија Победоносца.

У манастиру посвећеном овом Божијем угоднику, верници су имали прилику да се поклоне месту светитељевог погребења (у крипти испод храма), веригама у којима је био окован, те да целивају кивот са светитељевим моштима.

            Овим је уједно било окончано осмодневно поклоничко путовање групе парохијана Српског православног храма и парохије у Санкт Галену, након чега је уследио лет и повратак натраг у Швајцарску.

Извор: ЦО Ст. Гален

Са благословом Његовог Преосвештенства, Епископа аустријско-швајцарског Г. Г. Андреја, парохија храма Успења Пресвете Богородице у Цириху, под духовним руководством надлежног пароха протојереја – ставрофора Ненада М. Михајловића, организовала је поклоничко путовање у Свету Земљу од 25. априла до 2. маја 2023. године.

Путовање је реализовано у сарадњи са поклоничком агенцијом Пут вере која је у власништву Подворја наше Цркве у Москви. Група од 50 поклоника, окупила се у јутарњим часовима на циришком аеродрому и после уобичајене сигурносне процедуре, кренула на пут. Необична радост осећала се код свих поклоника, како старијих тако и млађих, који су чинили већину. На аеродрому Бен Гурион у Тел Авиву, после неопходне аеродромске процедуре дочекао нас је наш организатор и професионални водич, теолог ипођакон Јован Босић и повео пут Витлејема, града Христовог рођења и сместио у хотел који се налази на пар десетина корака до базилике Рођења.

Већ следећег јутра, другог дана – боравка у Светој Земљи упутили смо се у Ел Лазарију, библијску Витанију, месту Марте и Марије сестара Лазаревих и љубљеног брата им и пријатеља Христовог, кога је Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. По прочитаном Јеванђелском зачалу и отпеваног тропара Опшчеје воскресеније…, поклонили смо се гробу Лазаревом сишавши уским каменим степеницама дубоко у земљу.

Након Витаније кренули смо у Јорданску пустињу у долину Вади Келт где се у кањону потока Хората уздиже манастир Светог Георгија Хозевите, који веома личи на наш манастир Острог. Изнад цркве уклесане у камену стену, налази се пећина у коју се по предању склонио Св. Пророк Илија бежећи од освете зле владарке, идолопоклонице Језавеље. Такође, по предању у тој пећини је Свети и праведни Јоаким будући још бездетан измолио рођење чеда у позним годинама, Пресвету Богородицу Марију. Манастир је под православном јурисдикцијом, где су нас гостољубиви монаси Јелини, након поклоњења, почастили традиционалним ратлуком, водом и кафом и испратили на пут даље.

Оставивши иза себе Јорданску пустињу, приближавали смо се Витавари, аутентичном месту Крштења Господа Исуса Христа, на обали свете реке Јордан. Сви поклоници, за благослов, имали су прилику да уђу у њене свете воде, у посебним, за ту прилику спремним хаљинама, такође претходно саслушавши Јеванђелско зачало.

Уз асистенцију госта на ходочашћу, јереја Милутина Михајловића из крушевачке Епархије, отац Ненад је помагао поклоницима да уђу у воду реке Јордан, у коју је сам Господ ушао да се крсти. Пут нас је даље водио ка Јерихону, у археологији препознатом као најстаријем насељу – граду на свету. Нарочито је импресивно и то што се он налази у такозваној крипто – депресији, положају на најнижој земљиној тачки, испод нивоа светског мора. Изнад Јерихона је и Гора кушања на коју смо се попели гондолом. Импресиван је поглед на панораму јерихонске долине са археолошким ископинама старог града. Од крајње станице жичаре па до манастира Свете четрдесетнице који припада Јерусалимској патријаршији водило нас је још тачно сто камених степеника. И ова светиња уклесана и прилепљена у стење налик је на птичије гнездо – место четрдесетодневног поста Христовог.

Недалеко од Јерихона, у јорданској пустињи, у оази Дер-Хаџла, налази се манастир Светог Герасима Јорданског из шестог века, подигнут на месту славне Каламонове лавре из четвртог века. Прилазећи манастиру дочекала нас је на улазу препознатљива изливена у бронзи фигура лава, живописно представљеног у житију Светог Герасима. И то је манастир Јерусалимске Патријаршије, познат свима по гостопримству и срдачности.

Традиционално, дан је употпуњен одласком на Мртво море, најсланији водени басен на свету, који обилује и минералним лековитим блатом са мноштвом посетилаца купача.

Трећи дан – нашег боравка у Светој Земљи започет је одласком на рану витлејемску Литургију у Пећини рођења. Прву цркву подигао је Константин Велики 326. године, а обновио је и богато украсио Јустинијан Велики. И поред бројних рушења и обнова, она је и данас прелепа базилика. Међу осталим свештеницима на Литургији саслуживали су и наши свештеници отац Ненад и отац Милутин. Сви поклоници су се причестили и поклонили чудотворној икони Витлејемске Мајке Божије чији се трон налази са десне стране од уласка у Пећину. Преукрашена и чудесно прелепа, очарава све верне који јој долазе. Због близине хотела, раном зором већина јој је одлазила да се поново поклони, целива, да јој се моли. Песма састављена у част Њој Витлејемској Мајци Божијој постала је и химна нашег путовања, појана врло често у аутобусу од свих а нарочито од појаца појачке групе Богородичин, који су били саставни део ове поклоничке групе. Истог дана, изузетно, наша група је имала благослов да у Витлејемском комплексу посети цркву – костурницу са моштима невино посечене од Ирода Витлејемске деце.

Окрепивши се после Литургије, кренули смо у град Јерусалим где нам је у седишту патријаршије уприличен пријем код Његове Светости Патријарха јерусалимског Г. Г. Теофила III. Седиште јерусалимског трона је у непосредној близини храма Васкрсења. У том окружењу је и манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила кога смо посетили непосредно пред пријем. Сазнали смо да је Манастир 1312. године откупио краљ Милутин те га је на темељима старог византијског комплекса (активан од 4. до 9. века), поново подигао. По довршењу цркве саградио је и конаке, малу болницу и једну гостионицу за калуђере и поклонике из његовог отачаства. У повељи цара Душана из 1350. године, налази се да је претходно и Краљ Стефан Дечански храм украсио, утврдио и даривао. И други летописи из тог периода сведоче да манастир припада српском монашком братству као и да је једно време био метох манастира Светог Саве Освећеног. У рукама српских монаха овај манастир се налазио пуна три века. Услед куге, манастир је у 15. веку запустео да би коначно у 17. веку потпао под грчку власт.

Уследио је затим пријем код Патријарха који нас је срдачно дочекао, говорећи о мулти-етничком животу у Јерусалиму, о важности чувања светиња које су нама православнима поверене, увек изражавајући захвалност свима који долазе на поклоњење а због преношења поруке мира и љубави целом свету. Патријарх је на крају, сваког понаособ благословио и даривао икону Гроба Господњег. После традиционалног заједничког фотографисања, захвалили смо се на пријему и напустили прелепе патријаршијске одаје.

Кренули смо у обилазак Маслинске горе а са уређеног Видиковца посматрали величанствену панораму Светога Града унутар чијих зидина се блистају куполе храмова и осталих богомоља. На врху Маслинске горе посетили смо руски манастир Вазнесења са звоником високим 64 метара, познатим и као Руска свећа, који доминира окружењем. Ту је и капела на месту где се догодило Прво обретење главе Светог Јована Крститеља. Само, пак место Вазнесења Господњег налази се нешто ниже од манастира. У питању је камена ротонда скромних димензија и у власништву је муслимана, одакле се по њиховом веровању и пророк Мухамед вазнео на небо. Хришћанима је посета дозвољена. Поклонивши се светињи поново смо се упутили у стари град Јерусалим.

Ходећи путем страдања Христових који нас води уским каменим улицама, заустављали смо се на сваком од укупно 14 стадија – клонућа и застајања, под теретом Крста, Христовим. Читали смо уз пут Јеванђељска зачала молитвено се сећајући предаје Христа, мучења и Његовог страдања. Уз певање тропара Кресту Твојему поклаљајемсја Владико… стигли смо на поклоњење и до централног места цркве Васкрсења, Голготе и Гроба Господњег.

Четвртог дана – нашег путовања кренули смо опет пут Јерусалима и упутили се ка Зиду плача који представља најсветије молитвено место Јудаизма, остатак првобитног Соломоновог храма, разореног од стране Римљана 70. године по Христу.

У подножју Гетсиманског врта који чува хиљадугодишња стабла маслина и разнобојно медитеранско растиње, спустили се до цркве Богородичиног гроба. Поклонили се месту Њеног погребења и Успења као и икони, познатој чудотворној Јерусалимској Мајци Божијој.

У Гетсиманском врту посетили смо и дивили се архитектонском решењу базилике Агоније, цркви подигнутој 1923. године на темељима храма из времена Константина Великог, по пројекту славног у сакралној архитектури италијанског архитекте дон Антонија Барлучија, који је својим архитектонским решењима оставио видног трага широм Свете Земље.

Указала нам се потом и ретка прилика да у непосредној близини посетимо цркву – манастир Светог Архиђакона Стефана (често је затворена), која је подигнута изнад пећине где се по предању и десило његово мученичко пострадање.

Стигли смо затим и до најлепшег украса Гетсиманије, руског манастира Марије Магдалине, препознатљивог по позлаћеним луковичастим куполама. Црква је задужбина руског императора Александра III, и у њој се налазе мошти преподобномученице, велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне и инокиње Варваре, пострадалих од безбожних Бољшевика.

Следеће одредиште била нам је посета бањи Витезди на северној страни зидина Јерусалима, код Овчијих врата, познатих из Старог Завета као места пијаце за продају животиња неопходних за храмовна жртвоприношења. Бања Витезда се састоји од два резервоара ископана у басену некада постојеће реке Беит Зеита, а вода у њој сматрала се лековитом, онако како нам сведочи и јеванђелист Јован у исказу о чудотворном исцељењу одузетог у њој.

Стари Град Јерусалим чува још једно свето место које смо мимо предвиђеног програма имали благослов да посетимо. То је манастир Светих родитеља Пресвете Богородице, Јоакима и Ане. Место где се родила и живела до своје навршене треће године живота, када је, будући заветована Богу, одведена у Храм на чување и васпитавање. Веома уским и стрмим каменим степеницама, из цркве се сада силази дубоко у просторије где је Света Ана родила своје од Бога измољено чедо.

Идући према Храму Васкрсења, у непосредној близини, дошли смо до некада Руског царског претставништва Александровског подворја са црквом Светог Александра Невског. Сводови овог огромног здања чувају археолошка налазишта, ископине зида и капије – судњега Прага као и узани пролаз познат под именом Иглене уши, поменуте код јеванђелисте Луке: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство небеско.

У поподневним сатима имали смо слободно време. Мале живописне трговинске радње у старом граду Јерусалиму, тесно поређане једна до друге, испреплетане и хаотичне, нудиле су изобиље робе, мноштво источњачких и хришћанских сувенира као и егзотичне хране и воћних медитеранских напитака.

Следећег петог дана – нашег поклоничког путовања кренули смо у Јудејску пустињу у посету манастирима Светог Теодосија и Светог Саве Освећеног. Лавра Светог Теодосија задужбина је овог пустиножитеља из 476. године, оснивача општежитељног монаштва. По предању, манастир је подигнут око пећине у којој су заноћили Мудраци са истока након поклоњења Богомладенцу Христу. У истој пећини су и гробови великих светих палестинских пустиножитеља, поред Светог Теодосија, и Светог Јована Мосха, као и Свете Софије, – мајке Светог Саве Освећеног, Свете Теодотије – мајке Светих Безсребреника Козме и Дамјана, Свете Марије- мајке Светих Аркадија и Јована и других.

Од овог одредишта до манастира Светог Саве Освећеног поклонике превозе мини-бус таксисти, јер се налази у срцу пустиње и на неприступачном терену. То је најчувенији манастир палестинског монаштва у коме је најстарија пећинска црква Светог Николаја Мирликијског из 484. године. Лавра Светог Саве Освећеног има посебан Типик, по коме женама није дозвољен улазак. Свештеници и мушки део групе улазе у манастир, а женама које остају испред, износе се мошти на целивање и освештано уље за благослов. На свом путовању у Свету Земљу 1229. године Свети Сава српски је овде на чудесан начин добио на дар икону Богородице Тројеручице, од тада па до данас највеће хиландарске светиње.

Остављајући за собом Јудејску пустињу, поново смо кренули пут Јерусалима да посетимо древни манастир Часног Крста. Дан је завршен одласком у Ен Карем, град Јудин, који је место рођења Светог Јована Крститеља где је данас руски женски манастир Горња. Уживали смо у прелепој порти манастира препуној разнобојног цвећа и растиња.

Шести дан – пре поноћи, односно нешто после 22 часа, окупили смо се и кренули аутобусом у Храм Васкрсења на поноћну Литургију и причешће. Почело је васкршње јутрење а у наставку Света архијерејска Литургија, уз саслуживање више од 50 свештеника и још толико неслужашчих свештеника поклоника, углавном Румуна и око три – ипо хиљаде верника дошавших са свих страна света. Незаборавна ноћ, Евхаристија служена на Гробу Господњем, причешће. У раним јутарњим часовима, испуњени необичном благодаћу, иако већ у свитање зоре, уморни, радосно смо се вратили у хотел да би мало касније после доручка напустили Витлејем и наставили пут Галилеје.

Пре коначног напуштања Јудеје и одласка на север у Галилеју, изашли смо на гору Сион на којој је сала Тајне вечере, тзв. Горњица а у приземљу кенотаф – камени ковчег који се поштује као гроб цара Давида. Пут нас је даље водио у Лиду Палестинску близу Тел Авива у стару Јафу, у Саронској равници. Ту смо се поклонили моштима Светог Ђорђа великомученика и победоносца. По предању, црква је саграђена на очевом имању, на месту његовог рођења. Приликом обновљења храма у време Цара Константина и Царице Јелене, светитељеве мошти су из Никомидије пренете у крипту ове цркве и положене у мермерни гроб коме и данас бројни хришћани али и верници других вероисповести долазе ради утехе.

После поклоњења, наставили смо пут на север, у Галилеју у завичај Господа Исуса Христа. Дошавши у Назарет град Благовести, посетили смо цркву Светог Архангела Гаврила, парохијску цркву православних Арапа, у којој се налази бунар на који је Пресвета Богородица долазила по воду и где је чула поздрав Архангела Гаврила. Пешице одатле, отишли смо до величанствене, у новије време подигнуте, римокатоличке базилике Благовести, највеће хришћанске богомоље на Блиском истоку. Подигнута је на месту куће где је живела Света породица. Девојка Марија у њој је примила али и дала свој пристанак на радосну – благу вест Архангелову. Исте вечери сада у нашем новом хотелу у Магдали Тиверијској организовали смо, по обичају, свечану доделу хаџијских грамата.

Седми дан – понедељак је био последњи дан нашег боравка у Светој Земљи. Налазили смо се у срцу Галилеје. Прво смо отишли на Гору Преображења Тавор. Посетили смо православни манастир Светог пророка Илије. Историја овог манастира датира из четвртог века, када је Царица Јелена подигла храм на Тавору посветивши га сведоцима Преображења, апостолима Петру, Јакову и Јовану. Писана сведочанства говоре да је и у 8. веку постојао манастир. Историја пак православног јелинског манастира Преображења, везује се за 19. век, када је храм завршен и освештан а звоник је изграђен 1911. године, у највећој мери новцем који је послат из Русије. Црква је украшена прелепим фрескама. У манастирској цркви се чува чудотворна акатистна икона Пресвете Богородице Цвет који не вене.

Са горе Тавор пут нас је водио ка православном манастиру Светог Ђорђа у Кани Галилејској, подигнутог у близини куће Симона Кананита, у којој је на свадби Господ Исус Христос претворио воду у вино. Одатле смо наставили са обиласком светиња на обалама Галилејског – Тиверијадског језера. После Мртвог Мора и оно је најниже на свету у односу на ниво светског Мора. Због релативно повољније температуре у поређењу са остатком Израела и велике количина падавина, ова област, средиште је богате флоре и фауне. Прелепа долина непрегледних палминих плантажа урми, маслињака, плодних поља, дају и по две и три жетве годишње, чини је својеврсним рајем на земљи, обећаном земљом.

Ту је и Гора Блаженства, украшена разнобојним цвећем налик рајском врту, чува успомену на Христову Беседу на гори. Поменути, славни у сакралној архитектури италијан архитекта, фрањевац дон Антонио Барлучи, и овде је оставио своје архитектонско ремек дело – цркву ротонду. Уживајући у погледу на језеро, сишли смо у долину Табха, која значи седам извора. Табха је подигнута на месту умножења пет хлебова и две рибе. На том месту је такође базилика украшена изузетно лепим подним мозаицима, високе уметничке вредности.

Затим је уследила посета руском женском манастиру Свете Марије Магдалине у Магдали, родном месту те предивне у ревности и оданости Мироносице. Прелеп манастир – као цветна башта се простире на огромном имању на самој обали Галилејског језера. У самом манастиру налазе се каптирани и лепо уређени термални извори чија је вода богата лековитим природним гасом – радоном. Купање овде било је необично задовољство.

Обичај је такође, да ходочасници боравећи у Тиверији, традиционално обедују рибу Светог Петра, која се зове још и Тилапија и узгаја се у рибњацима поред Галилејског језера. После оваквог ужитка препустили смо се пловидби Галилејским језером. Након вожње барком, наше ходочашће се полако завршавало. За крај, посетили смо православни манастир Дванаесторице Апостола у Капернауму (Капернаум у преводу -значи дом лепоте). Иако новијег датума, црква из 1925. године, препознатљива је по прелепим ружичастим куполама и цела је фрескописана са сценама из живота Светих Апостола, који су од простих галилејских рибара, на Христов позив постали Апостоли Његови, ловци душа људских.

Опијени оним и истим Духом који су примили Свети Апостоли на Педесетници, сутрадан, осмог дана – у раним јутарњим сатима напустили смо Тиверију и кренули пут Тел-Авива на аеродром.

Слава Богу у Тројици слављеноме! Нашем Владици Андреју хвала на благослову, домаћинима и организаторима благодарност на предусретљивости а ходочасницима на братском и сестринском уздарју и сарадњи.

Протиница Надица Михајловић

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског, Италије и Малте Господина Андреја, група православних Срба – парохијана храма Свете Тројице у Цириху, предвођена својим парохијским свештеником Ђорђем Лукићем, боравила је у осмодневној посети Светој Земљи.

У периоду од 01. до 08. маја 2023. године – колико је трајало поклоничко путовање, верници су посетили најважније хришћанске светиње на тлу библијске Палестине (модерног Израела), учествујући у литургијском животу древне Јерусалимске Патријаршије и Руске духовне мисије у Светој Земљи.

Већ првог дана обиласка – у уторак 02. маја, група поклоника је узела учешће на Литургији у Храму Рођења Богомладенца Христа, након чега је уследио обилазак ове велике Витлејемске светиње. Пут је вернике даље водио у срце Јудејске пустиње у посету знаменитим центрима духовности: Теодосијевој и лаври Светог Саве Освећеног. Дан је употпуњен и обиласком манастира Часног Крста у Јерусалиму – где је изникло дрво на којем је распет Господ наш Исус Христос, као и руском манастиру Горња (Ен Карем – град Јудин) – родно место Светог Јована Крститеља.

У среду 03. маја, вернике је пут водио у свети град Јерусалим: Маслинску гору и Храм Васкрсења Христовог. Након посете руском Спасо-Вазнесенском манастиру са капелом подигнутом на месту обретења часне главе Светог Јована Крститеља, затим места Христовог Вазнесења и величанственог видиковца са којег се пружа поглед на панораму старог града Јерусалима, поклоници су пошли Страдалним путем, молитвено се сећајући предаје Христа, Његових мука и спасоносне жртве за цели свет. Корачајући улицама Старог града, уз појање црквених песама, верници су стигли до свог одредишта: Цркве Христовог Васкрсења – Светог Гроба Господњег, која је својим сводовима и куполама објединила Голготу – стену на којој је Христос разапет, Плочу помазања, Кувуклију – капелу унутар које је Свети Гроб Христов који се поштује као највећа светиња васцелог хришћанства, капелу Воздвижења Часног Крста, и друге светиње.

У четвртак 04. маја, пут је поклонике водио у правцу Вади Келта – оазу Јудејске пустиње у долини потока Хората, где се налази чувени манастир Светог Ђорђа Хозевите. Након обиласка манастира, обављено је традиционално погружавање у реци Јордану у Витавари – месту где је Свети Јован Крститељ крстио Господа Исуса Христа. У древном граду Јерихону, верници су обишли и манастир Четрдесетнице на Гори кушања. Дан је употпуњен и посетом манастиру Светог Герасима Јорданског у Јорданској пустињи, који је подигнит на месту славне Каламонове лавре.

Наредног дана – у петак 05. маја, поклоници су посетили Ел Лазарију (библијску Витанију), где су обишли гроб Светог и праведног Лазара Четвородневног. Затим су се упутили пут светог града Јерусалима, најпре посетивши гору Сион: салу Тајне вечере и гроб Светог цара Давида. Обишавши једине остатке некадашњег Јерусалимског храма – Зид плача, верници су се спустили до Гетсиманије, где су посетили најзначајније светиње: Манастир Светог Архиђакона Стефана, Гроб Мајке Божије, Базилику агоније и руски манастир Свете Марије Магдалине.

У суботу 06. маја, на празник Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, поклоници су посетили храм подигнут у част овог великог светитеља у његовом родном граду Лоду (Лиди), узевши учешће у литургијској прослави празника. Упутивши се на север земље, вернике је пут довео до Горе Преображења Тавор, Кане Галилејске и града Назарета. Поклонивши се најзначајнијим светињама на овим местима, верници су допутовали на конак у Галилеју, где је Господ Исус Христос провео своје детињство и младост.

У недељу 07. маја, отац Ђорђе је началствовао служењем Свете Литургије у руском манастиру Свете Марије Магдалине у Магдали, након чега се приступило обиласку светих места на Галилејском језеру: Горе Блаженства, Табхе – места Христовог чуда умножења хлебова и риба и манастира Дванаесторице апостола у Капернауму. За све вернике је био и уприличен свечани ручак на којем ходочасници традиционално обедују рибу Светог Петра. Након вожње бродом Галилејским језером, уприличена је и свечана додела хаџијских грамата у хотелској конференц-сали.

Последњег дана посете – непосредно пред повратак за Цирих, програм је допуњен посетом манастиру Светог пророка Илије у Хајфи, као и обиласком величанствених Бахајских вртова.

Поклоничко путовање верника из Цириха је реализовано у оквиру поклоничке агенције „Пут вере“, која по благослову Преосвећеног Епископа моравичког Господина Антонија, послује при Подворју Српске православне цркве у Москви.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, група верника парохије Рођења Пресвете Богородице из Фелдкирха имала је духовну радост да се поклони највећим светињама васцелог хришћанства. Поклоничко путовање у Свету Земљу од 25.10. до 2.11.2022. огранизовано је од стране поклоничке службе Пут вере, која делује при Патријаршијском Подворју Српске православне цркве у Москви. Групу поклоника предводио је парох из Фелдкирха, јереј Никола Баловић. Свету земљу су походили са професионалним водичем, теологом и ипођаконом, г.  Јованом Босићем.

Група је најпре била смештена у граду Богорођења – Витлејему у хотелу Manger Square, који држи православна арапска породица, и који се налази преко пута Цркве Христовог Рођења. Други дан поклоничког путовања започет је Светом Литургијом у Пећини Христовог Рођења, где је служио и отац Никола Баловић. Верници су имали прилику да се причесте. Даље је пут поклонике водио у Јерихон, најстарији град на свету, смештен у оази Јорданске пустиње. Посетили су манастир Св. Георгија Хозевите у долини потока Хората, настао око пећине у коју се склонио Св. пророк Илија и у којој је Богородитељ Св. Јоаким измолио рођење Богородице. На Гору кушања, путници су се попели жичаром и затим посетили православни манастир Јерусалимске патријаршије Карантал. У Јерихону су верници посетили православни манастир Светог пророка Јелисеја, у чијој порти је остатак сикаморе, дивље смокве на коју се попео цариник Закхеј да види Господа и, недалеко од Јерихона, у оази Дер-Хаџла, манастир Преподобног Герасима Јорданског. Дан проведен у Јерихону употпуњен је одласком на Мртво море.

Трећег дана група верника је кренула на север, у Галилеју, завичај Господа Исуса Христа, у којем је провео своје детињство и младост, јачајући у духу. У граду благовести, Назарету, цвету Галилеје, поклоници су посетили цркву Светог архангела Гаврила, парохијску цркву православних Арапа, у којој је извор на који је Пресвета Богородица долазила по воду и на којем су се десиле прве благовести, као и римокатоличку базилику Благовести, највећу хришћанску богомољу на Блиском истоку, подигнуту на месту куће Свете породице. Затим је уследила посета православног манастира Св. Ђорђа у Кани Галилејској, подигнутог у близини куће Симона Кананита у којој је на свадби Христос започео своју славу чудом претварања воде у вино. Истог дана група верника је ушла у воде Свете реке Јордана да прими благослов свете реке. Отац Никола је са својим парохијанима одслужио молебан. На крају дана група се сместила у хотел Pilgrim’s Residance Руске духовне мисије, намењен делегацијама, у којем је одседао и Његова светост Патријарх руски Г. Кирил, приликом канонске посете Светој земљи.

Следећи дан је био посвећен светињама на обалама Галилејског језера: Горе блаженства, манастиру Дванаесторице апостола у Капернауму, који чува успомену на призив простих галилејских рибара у апостолство, и Табхи, месту Христовог чуда умножења хлебова и риба. Овај дан је био посебан, јер су у радости заједнице ходочасника, организатори путовања омогућили, благословом мати игуманије Николаје и оца Александра, начелника Руске духовне мисије, венчање Александра Пивљанина и Ане, девојачки Бошковић, у руском женском манастиру Св. равноапостолне Марије Магдалине у Магдали. Свету тајну венчања служио је отац Никола Баловић. Младенцима су кумовали Александар Спасојевић и попадија Јелена Баловић из Фелдкирха. Радост склапања брака обележена је и вожњом барком Галилејским језером уз интонирање српске химне, али и са сведбеним плесом младенаца, и продужена је малом свадбом у башти хотелског ресторана Heritage, домаћинским старањем наших организатора. На свадби се заиграло коло. Младенцима је група поклонила свадбене торте.  

Сутрадан је група ходочастила још у Галелеји, одласком на Гору Преображења Тавор и посетом православном манастиру Св. пророка Илије. Уследило је путовање на југ у Јудеју, пустињском Јорданском долином. Истог дана група је стигла у Ел Лазарију, библијску Витанију, где је био дом Марте и Марије, сестара Лазара, Христовог пријатеља, којега је Христос васкрсао. Група се смирено поклонила гробу Св. Лазара Четвородневног. Пети дан ходочаћа завршени је молитвено, одласком у Ен Карем, град Јудин, које је место рођења Св. Јована Крститеља, где је данас руски женски манастир Горња. Верници су присутствовали Свеноћном бденију.

У наредна два дана верници су посећивали света места у Светом граду Јерусалиму. Пешеходили су Страдалним путем,  поклонили се светињама Цркве Христовог Васкрсења, затим капели Обретења и Воздвижења Часног Крста и другим светињама, Александровском подворју, где се чува Праг Судње капије и капија Иглене уши. Изашли су на гору Сионску, на којој је Сала тајне вечере или Горњица, у којој је Господ Исус Христос са својим ученицима јео своју последњу пасхалну вечеру. У приземљу Сале тајне вечере налази се кенотаф, споменик у облику камена, који се поштује као гроб Св. цара Давида. Пролазом кроз Сионску капију Старог града Јерусалима, верници су се упутили ка Зиду плача. Поклонили су се потом стопама Господњим на месту Његовог славног Вазнесења и руском манастиру Вазнесења на гори Маслинској, као и светињама у њеном подножју у Гетсиманији: Гробу Пресвете Богородице, Базилици Агоније и руском манастиру Св. равноапостолне Марије Магдалине,у којем су остали на вечерњој служби. У понедељак 31. октобра, верницима је уприличен пријем код Његове Светости, Патријарха Јерусалимског, Г. Теофила III.

Претпоследњи дан путовања био је такође молитвен. Верници су имали прилику да се још једном причесте на Светој Литургији у Пећини Христовог Рођења. Тај дан је био посвећен посетама лаври, манастиру Св. Теодосија Великог и манастиру Св. Саве Освећеног, у срцу Јудејске пустиње. Истог дана група се обрела у Јерусалиму ради посете манастиру Часног крста, где је Лотова капела, на месту на којем је никло и расло дрво од кога је направљан Часни Крст, на којем је распет Господ Исус Христос. Група је поново, тачније трећи пут, била у прилици да се поклони Христовом гробу, Светој Голоти и плочи помазања. 

Последњег дана путовања, на путу ка аеродрому, верници су били у прилици да се поклоне гробу Св.великомученика и победоносца Георгија у крипти базилике у Лиди. Верници су се поклонили и гробници Св. праведне Тавите у руском манастиру Св. апостола Петра у Јафи.

Молитвено се сећајући библијских догађаја, уз појање тропара и богомољачких песама, и уз читања из Светог Јеванђеља и других свештених књига, девет дана је ходочастила Светом земљом група српских православних верника из Фелдкирха, предвођена јерејом Николом Баловићем, као прва група поклоничке службе Пут вере после пандемије. Охрабрени и оснажени вером у Васкрслог Христа, будући у Светој земљи, колевци спасења, верници су се у миру и безбедно вратили својим домовима.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

На захтев свештенства Српске православне цркве из парохија у нашој дијаспори, формирали смо програм поклоничког путовања — обиласка Спомен-подручја Јасеновац, меморијалног комплекса холокауста Независне државе Хрватске у Другом светском рату, затим града Бања Луке — престонице Републике Српске и манастира Босанске Крајине.

Са програмом се можете упознати на нашој страници:

(Бања Лука и Јасеновац 6 дана/5 ноћи — на српском)